Eparhija buenosajreska i ju­žno-centralnoamerička od 2011. go­di­ne oku­plja pra­vo­slav­ne vjer­ni­ke na pro­sto­ru La­tin­ske Ame­ri­ke. Njen epi­skop-ad­mi­ni­stra­tor je ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, ko­ji već če­ti­ri go­di­ne pre­da­no ra­di na ši­re­nju sve­to­sla­vlja na ovom pro­sto­ru, ali i una­pre­đe­nju me­đu­pra­vo­slav­ne sa­rad­nje cr­kvi u Ju­žnoj Ame­ri­ci.
Ka­da je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne, po če­tvr­ti put ot­pu­to­vao u Bu­e­nos Aj­res, u ka­te­dral­nom hra­mu Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce do­če­ka­li su ga pa­ro­hi­ja­ni pred­vo­đe­ni sve­šten­stvom Epar­hi­je, kao i pred­stav­ni­ci upra­ve Pa­ro­hi­je u Bu­e­nos Aj­re­su na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Cr­kve­ne op­šti­ne pro­to­đa­ko­nom Ni­ko­lom Ra­diš. Na do­če­ku je bio i epi­skop ka­ra­ka­ski i ju­žno­a­me­rič­ki Jo­van iz ru­ske Za­gra­nič­ne cr­kve.
Mi­tro­po­lit je to­kom bo­rav­ka u Ju­žnoj Ame­ri­ci imao su­sre­te i sa epi­sko­pom ar­gen­tin­skim i ju­žno­a­me­rič­kim Le­o­ni­dom (Mo­skov­ska pa­tri­jar­ši­ja), mi­tro­po­li­tom bu­e­no­saj­re­skim i eg­za­r­hom Ju­žne Ame­ri­ke Ta­ra­si­jem (Va­se­ljen­ska pa­tri­jar­ši­ja) i mi­tro­po­li­tom bu­e­no­saj­re­skim i ar­gen­tin­skim Si­lu­a­nom (An­ti­o­hij­ska pa­tri­jar­ši­ja). Sa ar­hi­je­re­ji­ma je raz­mi­je­nio mi­šlje­nja o tre­nut­nom po­lo­ža­ju Pra­vo­slav­ne cr­kve u La­tin­skoj Ame­ri­ci i pla­no­vi­ma za una­pre­đe­nje me­đu­pra­vo­slav­ne sa­rad­nje. Svim ar­hi­je­re­ji­ma je, po­red osta­log, da­ri­vao po „Gor­ski vi­je­nac” na špan­skom je­zi­ku. Ta­ko­đe, če­tvr­ti bo­ra­vak mi­tro­po­li­tov u Ar­gen­ti­ni osta­će za­pam­ćen i po to­me što je lič­no za­sa­dio u dvo­ri­štu Sa­bor­ne cr­kve Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Bu­e­nos Aj­re­su tri čo­ko­ta lo­ze ko­ju je do­nio iz Cr­ne Go­re.
Pri­li­kom bo­rav­ka u Bu­e­nos Aj­re­su mi­tro­po­lit je do­di­je­lio Or­den Sve­tog Sa­ve tre­ćeg ste­pe­na Alek­san­dru Cvi­ba­ku, du­go­go­di­šnjem pred­sjed­ni­ku Cr­kve­ne op­šti­ne Sve­to­ga Sa­ve, u ovom gra­du. Cvi­bak je je­dan od naj­za­slu­žni­jih što je pre­va­zi­đe­na ne­sreć­na po­dje­la Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u di­ja­spo­ri. Pri­li­kom ove sve­ča­no­sti pri­ka­zan je sni­mak pro­sla­ve 600. go­di­šnji­ce Ko­sov­ske bit­ke, ko­ji za­bi­lje­žen 1989. go­di­ne. Pa­ro­hi­ja­ni­ma su pred­sta­vlje­ni no­vi, dru­gi broj epar­hij­skog ma­ga­zi­na „Sve­ti Apo­stol Ja­kov Al­fe­jev” i dvo­je­zič­no srp­sko-špan­sko iz­da­nje „Gor­skog vi­jen­ca”, ko­ji je na špan­ski pre­veo Hor­he Raz­mi­lić iz San­ti­ja­ga u Či­leu, ko­ji je po­ri­je­klom iz Hr­vat­ske.

Su­sret sa naj­sta­ri­jim Bje­lo­pa­vli­ćem

Mo­nu­men­tal­ni pra­vo­slav­ni ka­te­dral­ni hram An­ti­o­hij­ske pa­tri­jar­ši­je po­sve­ćen sve­tim apo­sto­li­ma Pe­tru i Pa­vlu, gra­đen je po ugle­du na ca­ri­grad­sku sve­tu So­fi­ju i na­la­zi se u bra­zil­skoj me­tro­po­li San Pa­o­lu. Bo­ra­ve­ći u ovom gra­du mi­tro­po­lit se su­sreo sa mi­tro­po­li­tom San Pa­o­la i ci­je­log Bra­zi­la Da­ma­ski­nom i sa nje­go­vim vi­ka­r­nim epi­sko­pom Ro­ma­nom. Na pra­znik Va­ve­de­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce mi­tro­po­lit je slu­žio li­tur­gi­ju u cr­kvi Bla­go­vi­je­sti Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u ovom gra­du ko­ja je naj­sta­ri­ja pra­vo­slav­na cr­kvi u Bra­zi­lu, ko­ju su još 1902. go­di­ne po­di­gli pra­vo­slav­ni Ara­pi iz Si­ri­je i Li­ba­na. Po­tom je po­sje­tio Dra­gi­šu Pa­vli­či­ća, ro­dom iz Bje­lo­pa­vli­ća, ko­ji usko­ro pu­ni 100 go­di­na i naj­sta­ri­ji je član na­še ko­lo­ni­je u Bra­zi­lu. Isto­ga da­na u Kam­pi­na­su, gra­du uda­lje­nom od San Pa­o­la oko sto­ti­nu ki­lo­me­ta­ra, mi­tro­po­lit je bla­go­slo­vio osni­vač­ku skup­šti­nu pa­ro­hi­je sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Sa sve­šte­ni­kom Mar­kom Ob­ra­do­vi­ćem po­sje­tio je ri­mo­ka­to­lič­ku cr­kvu Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja u Kam­pi­na­su, u ko­joj otac Mar­ko sa pa­ro­hi­ja­ni­ma sva­ke ne­dje­lje slu­ži li­tur­gi­ju. U na­stav­ku svo­je po­sje­te Bra­zi­lu, mi­tro­po­lit je po­sje­tio pra­vo­slav­nu za­jed­ni­cu u bra­zil­skoj dr­ža­vi Per­nam­bu­ko.
Mi­tro­plit je po­sje­tio i sve­šte­ni­ka Ža­i­ra ko­ji ima ima­nje u bli­zi­ni Ka­ru­a­rua. Na­i­me, mi­si­o­nar­ska pa­ro­hi­ja Sve­tog Jo­va­na Zla­to­u­stog na­la­zi se u Ka­ru­a­ruu, gra­du uda­lje­nom oko dva sa­ta vo­žnje od Re­si­fea. Na svom ima­nju sve­šte­nik Ža­i­ro, biv­ši pre­zvi­te­ri­jan­ski pa­stor, iz­gra­dio ka­pe­lu Sve­tog Jo­va­na Šan­gaj­skog, a po­tom i ka­pe­lu po­sve­će­nu pre­po­dob­nom Si­me­o­nu Daj­ba­ba­skom, po­što je bo­ra­vio u Cr­noj Go­ri i bio je na­dah­nut po­sje­tom ma­na­sti­ru Daj­ba­ba­ma.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u pa­ro­hi­ji Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Re­si­feu mi­ro­po­ma­zao bra­ta An­to­ni­ja i ru­ko­pro­i­zveo pet vjer­ni­ka iz Re­si­fea, Ka­ru­a­rua i oko­li­ne u čin čte­ca: Ni­ko­la­ja, Ata­na­si­ja, Da­ni­je­la, Mak­si­ma i Žo­zea.
U cr­kvi Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Ve­na­do Tu­er­tu, uda­lje­nom oko 350 ki­lo­me­ta­ra od Bu­e­nos Aj­re­sa, mi­tro­po­lit je slu­žio li­tur­gi­ju 10. de­cem­bra, a slu­žbi Bo­ži­joj pri­su­stvo­va­le su po­ro­di­ce Gvo­zde­no­vić, Si­mo­no­vić, Raj­ko­vić i po­ro­di­ca Fre­de­riks, či­ji čla­no­vi pje­va­ju u ho­ru. U Arj­be­njo­su, na lo­kal­nom gro­blju, odr­žao je po­men pro­to­je­re­ju Ra­do­ji­ci Po­po­vi­ću. Pro­tu Ra­do­ji­cu u Ar­gen­ti­nu je 1947. go­di­ne po­slao pa­tri­jarh Ga­vri­lo Do­žić i do svo­je smr­ti bio je je­di­ni sve­šte­nik Srp­ske pa­tri­jar­ši­je u Ar­gen­ti­ni i iza­sla­nik Nje­go­ve Sve­to­sti. Mi­tro­po­lit je na ovom gro­blju od­slu­žio i po­men Ili­ji Jo­va­no­vi­ću, jed­nom od or­ga­ni­za­to­ra lo­kal­ne za­jed­ni­ce cr­no­gor­skih ise­lje­ni­ka, ali i dru­gim ise­lje­ni­ci­ma iz Cr­ne Go­re i nji­ho­vim po­tom­ci­ma ko­ji tu po­či­va­ju.

No­ve po­krov­ce iz­ra­di­lo se­strin­stvo iz Du­lje­va

U ar­gen­tin­skoj pro­vin­ci­ji Ća­ko ži­vi ve­li­ki broj cr­no­gor­skih ise­lje­ni­ka. Na aero­dro­mu u Re­si­sten­si­ji, glav­nom gra­du pro­vin­ci­je, mi­tro­pli­ta su sa­če­ka­li pre­zvi­ter Bran­ko Sta­ni­šić, pa­roh u Ća­ku i Hu­an Vu­le­ko­vić, pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra hra­ma Sve­tog Ni­ko­la­ja u Ma­ća­ga­ju. Bi­la je ovo pri­li­ka i da mi­tro­po­lit po­đe u cr­kvu Sve­te Tro­ji­ce pra­vo­slav­ne ukra­jin­ske za­jed­ni­ce u San Ber­nar­du, gdje je bla­go­slo­vio no­vo­sa­gra­đe­nu sve­tu tr­pe­zu kao i no­ve po­krov­ce za nju ko­je su iz­ra­di­le se­stre ma­na­sti­ra Du­lje­vo.
Mi­tro­po­lit je po­sje­tio i cr­kvu Sve­tog Đor­đa u La Ti­gri či­ju je ob­no­vu pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­kre­nuo u sa­rad­nji sa lo­kal­nom ukra­jin­skom za­jed­ni­com jer je hram ta­da bio za­pu­šten.
U ne­dje­lju 14. de­cem­bra pro­sla­vlje­na je hra­mov­na sla­va cr­kve Sve­tog Ni­ko­la­ja Mir­li­kij­skog u Ma­ća­ga­ju, uz pri­su­stvo ne­ko­li­ko sto­ti­na zva­ni­ca. Li­tur­gi­ju je slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, uz sa­slu­že­nje ar­hi­man­dri­ta Ki­ri­la Bo­jo­vi­ća, ar­hi­je­rej­skog za­mje­ni­ka Epar­hi­je bu­e­no­saj­re­ske i ju­žno-cen­tral­no­a­me­rič­ke, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu do­pu­to­vao u Ar­gen­ti­nu, ve­li­čan­stve­no is­pra­ćen sa Ce­ti­nja.
U čin čte­ca, pod ime­nom Va­si­li­je, mi­tro­po­lit je ru­ko­pro­i­zveo Eli­ja Val­te­ra Gar­si­ju Vu­le­ko­vi­ća. U na­stav­ku ve­li­ke pro­sla­ve, ko­joj su, iz­me­đu mno­gih, pri­su­stvo­va­li Hek­tor Li­lo Ve­ga, gra­do­na­čel­nik Ma­ća­ga­ja i Mar­ta Ka­pi­ta­nić, po­ča­sni kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Ća­ku, iz­ve­den je bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram u ko­jem su uče­stvo­va­li grad­ski hor iz Ma­ća­ga­ja, fol­klor­na gru­pa udru­že­nja Gr­ka iz Re­si­sten­si­je­na i fol­klor­na gru­pa „Bi­je­lo zla­to” Ju­go­slo­ven­skog dru­štva iz Sa­enc Pe­nje. I. Ba­la­ban
J. Pla­me­nac


Kr­šte­nja i po­men u Bu­e­nos Aj­re­su

Mi­tro­po­lit je 29. no­vem­bra u cr­kvi Sve­tog Sa­ve u Bu­e­nos Aj­re­su kr­stio Ev­ge­ni­ja Ta­di­ća i nje­ga i Anu Ma­ri­ju Ma­tas, ko­ja je pre­šla iz ri­mo­ka­to­li­ci­zma u pra­vo­sla­vlje, mi­ro­po­ma­zao.
– Ana je ra­ni­je bi­la kr­šte­na u Ri­mo­ka­to­lič­koj cr­kvi, no na­ža­lost od 11. vi­je­ka Cr­kva Za­pa­da je iz­gu­bi­la pu­no­ću evan­đel­ske vje­re, iz­mi­je­ni­la i sim­bol vje­re i za­to je na­ša Ana pro­či­ta­la drev­ni sim­bol vje­re – re­kao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, epi­skop ad­mi­ni­stra­tor Eparhija buenosajreska i ju­žno-centralnoamerička.
U Sa­bor­noj cr­kvi Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Bu­e­nos Aj­re­su, sje­di­štu Epar­hi­je bu­e­no­saj­re­ske, u ne­dje­lju 30. no­vem­bra, to­kom li­tu­r­gi­je mi­tro­po­lit je mi­ro­po­ma­za­njem pri­mio u pra­vo­slav­nu cr­kvu Ka­ri­nu Jo­vo­vić, ko­ja je bi­la kr­šte­na u Ri­mo­ka­to­lič­koj cr­kvi, kćer­ku po­zna­tog ise­lje­ni­ka iz Bje­lo­pa­vli­ća, po­koj­nog Bla­go­ja Jo­vo­vi­ća.
Na­red­nog da­na, na gro­blju Re­ko­le­ta, mi­tro­po­lit je slu­žio po­men po­koj­nom Du­ša­nu Ra­do­nji­ću, ro­dom sa Nje­gu­ša, vr­lo uti­caj­noj lič­no­sti me­đu na­šom emi­gra­ci­jom. Bio je po­znat kao vla­snik li­sta „El Eco­no­mist”, ko­ji je na­sli­je­dio od ta­sta Mi­la­na Sto­ja­di­no­vi­ća, pred­rat­nog pred­sjed­ni­ka Vla­de Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Taj list da­nas vo­di Hu­an Ra­do­njić, sin po­koj­nog Du­ša­na.